PSIHOLOGIJA "KUČKE"

  Gdje kučka loče tu i laje.

PSIHOLOGIJA "KUČKE"

"...Nije kuja zalud draga srcu mom... "

(Džoni B. Štulić-Azra)

Prema izabranim strategijama, takozvane "kučke" se mogu, načelno, podeliti u tri sukobljene grupe. U prvoj grupi su "kučka" vaspitačice, one koje nisu odustale od vaspitavanja nižih vrsta muškaraca istinom i suočavanjem. Drugoj grupi pripadaju one koje su odustale od vaspitavanja pojedinaca, ali, generalno, nemaju potrebu da muške koriste tako što će ih zavoditi lažima i koristiti u druge svrhe osim povremenih zadovoljstava. One ih otvoreno kastriraju, olajavaju, i tako, posredno, ipak utiču na javno mnjenje i formiranje kriterijuma o tome šta bi muškarac trebalo da bude. Nazovimo ih, za potrebe ovog rada, "kučke olajuše". U treću grupu spadaju takozvane "kučke uvijuše", one koje zavode muškarce, dodvoravaju im se i koriste ih i za zadovoljstvo, ali i za druge vrste materijalnih i nematerijalnih koristi. One ometaju pedagoški posao ovim prvim, i zato su njihov prirodni neprijatelj. Između te dve vrste "kuja" vodi se neka vrsta svetog rata. "Kuje uvijuše" kvare muškarce, ruše autoritet vaspitačica, koriste se plodovima njihovog truda, i, podilaženjem, stvaraju muškarcima lažnu sliku o sebi. Ne retko, upravo uvijuše vrebaju kao iskušenje kolebljive muževe, nedorasle objekte vaspitnog procesa koji biraju lakši put, ono što im više prija, podilazi sujeti, i rasterećuje ih od bolnih napora odrastanja i suočavanja sa sobom, na koje ih nagone njihove vaspitačice.

One, uvijuše, pak, u svoju odbranu, imaju da kažu to da oni muškarčići koji podlegnu njihovoj taktici nisu ni vredni truda njihovih kolegnica-vaspitačica, te im tako samo čine uslugu.

Ne retko, dešava se da "kučke" vaspitačice, i "kulke olajuše", prelaze iz jedne grupe u drugu, u raznim fazama svog života, jer ove dve grupe su srodne. I "olajuše" su neka vrsta vaspitačica (i muškaraca i žena), s tim što one sprovode širu društvenu akciju vaspitno obrazovnog rada metodom olajavanja. "Olajuši" se može desiti da nagazi na ludi kamen, i da poželi da se bavi individualnim vaspitanjem. Kao što se i "vaspitačici" može desiti da ostane bez pogodnog objekta vaspitnog procesa, da se možda razočara u izvesnog pojednica, i da krene u širu društvenu akciju prosvetljivanja širokih masa olajavanjem muškog roda, i kastriranja brojnih nasrtljivih muškarčića koji je ne inspirišu da primeni individualni tretman.

"Uvijuše", pak, ređe prelaze u predhodne dve grupe, mada se i one mogu smatrati nekom vrstom vaspitačica. Prezir prema muškarčićima sa malim m, kod "uvijuša", kad tad dođe do izražaja, i kod muškarčića se razbije stvorena iluzija veličine. Takvo kastriranje je mnogo bolnije. Iz povrede koju time zadobiju na srcu, ili sujeti i samopoštovanju, oni mogu nešto da nauče, ili da ne nauče ništa. Zavisno od toga koliko im je to m. Ako nije beznadežno malo, mogu da spoznaju da su privilegije foliranja kratkotrajne, nesigurne, i da račun kad tad dođe na naplatu. U slučaju da su u naručje "uvijuše" pohrlili bežeći od torture zahtevnih "vaspitačica", nakon osvešćivanja i rušenja iluzija, mogu da shvate da nemaju kud, do da postanu muškarci sa velikim M. Ako se to desi, uvijušama se mora priznati značajna uloga u polaganju velike Mature za dobijanje sertifikata o sticanju velikog M. To je uloga slična onoj koju Lucifer ima u iskušavanju ljudskoga roda. Kroz iskušenja učimo i sazrevamo. Ili propadamo.

Da, da, i to se može desiti onom sa malim m, ako ništa ne nauči iz iskustva sa "uvijušama". Ili ako izvuče pogrešne zaključke, što je gore nego da ne nauči ništa. Može postati ženomrzac, osvetnik, ili posebna vrsta džukele-takozvana "Teška džukela". Primetićete da ni u reči teška, ni u reči džukela, uopšte nema m. Ni malog, ni velikog. To nije slučajno. Moglo bi se, neosnovano, zaključiti da su "uvijuše", u krajnjem ishodu, uništiteljke srednje klase m. Ili se ide ka aristokratskoj klasi muškaraca sa velikim M, ili se upada u muški lumpenproleterijat bez-m-ovića. Ne želim da se ovde ozbiljnije bavim muškim tragedijama. Primetiću samo da se ni u jednoj reči koja označava karakterne osobine posrnulih muškarčića ne nalazi slovo m: kulov, džukela, pederčina ili pederčić, kretenčina, pizda, pičkica, seljačina, lažovčina, folirant, ljiga, infantilac, švalerčić, švalerčina, fićfirić.., osim ako se ne radi o snažnim osećanjima, makar i negativnim, koja ipak govore da su bili duboko ljubavno povređeni, i da imaju srce koje pati i mrzi. Da, u reči mržnja postoji slovo m, pa samim tim i u reči ženomrzac. "Od ljubavi do mržnje samo korak nas deli…", kaže jedan stari ljubavni šlager. A korak se može napraviti u oba smera. Možda baš ta mogućnost koraka u ljubavnom smeru daje pravo na egzistenciju slova m i ženomrscima. Žene razmišljaju: "Ovaj bar ima dubinu, i muda da mrzi. (Primetićete da obe reči imaju slovo m. Makar u srpskom jeziku) Možda baš nije pravilno usmeren, ali nije kilav na osećanjima, pa se možda može i prevaspitati. A to je tako slatko i izazovno…".  Mislim, možda tako razmišljaju… Šta ja znam. Ćud je ženska vočka čudnovata. Ne slomi je, al' zube polomi.

Ono što je važno znati je da se sve vrste "kučki", pri susretu sa svojim bogom, Muškarcem sa velikim M, ako se ne uplaše susreta sa likom božijim, pretvaraju u nešto drugo… ono što i jesu, male mace koje predu. To je jedna posebna vrsta evolucije za koju nisu potrebni milioni godina, i koja se ne odigrava preko slučajnih mutacija.

Nebojša Jovanović-psiholog